Urađeno za: Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine
Republike Srbije
Rukovodilac: Prof.
Dr Dragan Popović, dipl. ing.
Saradnici: Saša
Minić, dipl. ing.
Nada
Obradović, dipl. ing.
Branislav
Ćupić, dipl. ing.
Andreja
Rašić, dipl. ing.
Ana
Šaranović, dipl. ing.
Ivan
Stanisavljević, dipl. ing.
Mr
Rade Drča, dipl. ing.
Osnovni cilj ovog projekta je praktična primena postojećih
kompjuterskih programa razvijenih u Institutu "Nikola Tesla" za
potrebe analiza statičke sigurnosti, statičke i tranzijentne stabilnosti i
primarna regulacija učestanosti na primeru realne interkonekcije koju čine
elektroenergetski sistemi Srbije i Crne Gore, Rumunije, Bugarske, Makedonije,
Grčke i Albanije (bivša Druga UCTE sinhrona zona).
U okviru detaljne kritičke analize postojećeg stanja EESa Srbije i
njegovog šireg okruženja u pogledu sigurnosti rada, u ovom Projektu, posebni
akcenat je bio dat na:
-
analizi
efekata niza karakterističnih poremećaja (jednostrukih i višestrukih) koji su
dovodili do narušavanja sigurnosti, kroz njihovu konkretnu kvantifikaciju,
merenu:
o
narušavanjem
relevantnih indeksa (ne)sigurnosti, koji se odnose na prekoračenja naponskih i
strujnih ograničenja sabirnica, odnosno elemenata
o
prekoračenjem
vrednosti dozvoljenih struja statora generatora
o
promenama
u rezervi aktivne i reaktivne snage generatora
o
promenama
u gubicima aktivne snage
-
analizi
niza efekata sprovedenih korektivnih upravljanja, odnosno posebni akcenat bio
je dat analizama sigurnosti pre i posle uvođenja korektivnog upravljanja i
odgovarajućoj valorizaciji njegovog uticaja na energetsku efikasnost, merenu
promenama prethodno navedenih relevantnih pokazatelja.
U Elaboratu, koji se odnosio na rezultate rada u prvoj godini,
detaljno je data konkretna kvantifikacija za sve pojedinačno tretirane
slučajeve. Iz priloženih pokazatelja u njemu, sasvim jasno se vidi kakav je i
koliki efekat sprovedenih dispečerskih akcija, odnosno sprovedenih korektivnih
upravljanja.
Posebna pažnja je dakle bila data poremećajima u radu prenosne
mreže EPS-a tokom razmatranih godina, koji su u odgovarajućim izveštajima
hronološki dati, sa navođenjem inicijalnog uzroka, daljeg toka razvoja
premećaja i nastalih posledica.
Takođe, posebna pažnja je bila data ograničenjima u isporuci
električne energije u okviru EPS-a tokom posmatranih godina, odnosno primeni
planova trenutnih, hitnih i havarijskih ograničenja isporuke električne
energije. Posebno značajan pokazatelj je iznos ukupne neisporučene
električna energija potrošačima u razmatranom periodu. Tako, na primer ukupna
neisporučena električna energija potrošačima u periodu od 01.01.20002. do
31.12.2002. godine po osnovu primene planova trenutnih, hitnih i havarijskih
ograničenja iznosila je 146.3 MWh.
Dalje, u ovim izveštajima daju se podaci, hronološkim redom, o ostalim
prekidima u napajanju potrošača električnom energijom u razmatranom
periodu. Takođe, posebno je značajan i podatak o ukupno neisporučenoj
električnoj energiji potrošačima po ovom osnovu. Tako, na primer, ukupna
neisporučena električna energija potrošačima u periodu od 01.01.2002. do
31.12.2002. godine, po osnovu ”ostali prekidi u napajanju”, iznosi 927.45
MWh.
U pomenutom kontekstu, pokazatelja koji su bitni za sagledavanje
sigurnost rada EES-a Srbije su i podaci o primenjenim naponskim redukcijama
u razmatranom periodu.
Rezimirajući iznete podatke i pokazatelje, mogao bi da se izvede
zaključak da je EES Srbije, uz sve navedene probleme, generalno gledano, imao
zadovoljavajući novo sigurnosti. Odnosno nije bilo "raspada", koji
predstavlja najteži oblik narušavanja sigurnog rada. Naravno, to je postignuto uz
primenu svih navedenih mera (trenutne, hitne, havarijska i ostala ograničenja u
isporuci električne energije, kao i naponske redukcije).
Istovremeno, postavlja se pitanje dali bi taj nivo sigurnosti
(tačnije, pouzdanosti) mogao da bude na višem nivou? Ili, koristeći se
praktičnim rečnikom, koliko je moguće da se smanji iznos neisporučene
električne energije potrošačima? Na primer, u 2002. godini to je iznosilo
1073.75 MWh (146.3 +927.45). Dakle, smanjenje toga iznosa za, na primer 10 %
(107.38 MWh), dovelo bi do značajnih ušteda.
U drugoj godini istraživanja (u trajanju
6(šest) meseci) na ovom projektu uveden
je novoi indeks (ne)sigurnosti, koji se odnosi na kvantifikaciju promena u
rezervi reaktivne snage angažovanih generatora, nakon nastanka razmatranih
poremećaja, odnosno izvršeno je proširenje analiza sigurnosti u segmentu
rangiranja poremećaja po njihovoj kritičnosti, uključenjem ovog novog indeksa
(ne)sigurnosti. Takođe, izvršeno je proširenje analiza sigurnosti, uvođenjem
segmenta evaluacije efekata sekundarne regulacije učestanosti i snaga razmene,
nakon preduzetog korektivnog upravljanja, odnosno preduzetih dispečerskih
akcija.
Vezano za rezultate u okviru druge godine istraživanja, posebno se
naglašava:
-
Razvoj
i praktična primena jedne generalizovane metode (i odgovarajućeg računarskog
programa UTOKOVIG) za upravljanje tokovima snaga . Reč je o metodi za
automatsko podešenje ugla regulacije energetskih transformatora za regulaciju
ugla i elektronskih, tiristorski upravljanih statičkih transformatorima za
regulaciju ugla, kao i za automatsko
podešenje stepena kompenzacije reaktanse, primenom upravljane (takođe, tiristorski) serijske kompenzacije reaktanse
dalekovoda, za unapred zadate tokove aktivnih snaga na izabranim
elementima, odnosno dalekovodima.
-
Razvoj
i praktična primena jedne efikasne metode (i odgovarajućeg računarskog programa
RESTOR)
za simultanu analizu postdinamičkih kvazistacionarnih stanja u proizvoljnom
broju "ostrva", nastalih u kritičnim stanjima dezintegracije, kao i
stanjima obnove pogona razmatrane elektroenergetske interkonekcije.
-
Edukacija
i obuka novih mladih istraživača, uključenih na ovaj projekat,
Na kraju, potrebno je posebno da se
naglasi da za sada, s obzirom na izuzetnu kompleksnost problematike kao što je
obezbeđivanje potrebnog nivoa sigurnosti rada složenih elektroenergetskih
interkonekcija, ne postoje metode koje bi na eksplicitan način mogle da
izvrše odgovarajuću kvantifikaciju.
Međutim, sasvim je sigurno to da se u
fazi operativnog planiranja pogona, primenom računarskih programa, razvijenih i
primenjenih u okviru ovoga Projekta, mogu blagovremeno da se sagledaju
relevantne mere i aktivnosti koje bi bile u funkciji povećanja nivoa sigurnosti
rada, a samim tim i povećanja energetske efikasnosti EESa Srbije.
O prethodno rečenom, najbolje govori
mišljenje Korisnika (Elektromreža Srbije), koje se u narednom tekstu navodi u
celini.
"Na bazi proučavanja
dostavljene dokumentacije (Završni Izveštaj, Završni Elaborat i Ocena
energetske efikasnosti) sa zadovoljstvom konstatujemo da je uložen veliki trud
u ovladavanju jednom veoma kompleksnom problematikom, koji je doneo
odgovarajuće korisne rezultate.
Uz realizaciju obaveza
predviđenih Programskim zadatkom, izvršeni
su i razvoj i praktična primena jedne generalizovane metode (i odgovarajućeg
računarskog programa) za upravljanje tokovima snaga i jedne efikasne metode (i
odgovarajućeg računarskog programa) za simultanu analizu postdinamičkih
kvazistacionarnih stanja u proizvoljnom broju "ostrva", nastalih u
kritičnim stanjima dezintegracije, kao i stanjima obnove pogona razmatrane
elektroenergetske interkonekcije..
Dalje, smatramo da je veoma dobro i korisno što je obavljena
edukacija i obuka novih mladih istraživača, uključenih na ovaj Projekat u
drugoj godini rada na njemu, kao i odgovarajućeg broja stručnjaka iz
Elektroprivrede Srbije.
Kada je u pitanju preciznija kvantifikacija na relacija
sigurnost-energetska efikasnost,
koja se i u svetskim okvirima nalazi u povoju, delimo mišljenje Obrađivaća
ovoga Projekta, da za sada, s obzirom
na izuzetnu kompleksnost problematike kao što je obezbeđivanje potrebnog nivoa
sigurnosti rada složenih elektroenergetskih interkonekcija, ne postoje efikasne i praktične metode
koje bi na eksplicitan način
mogle da izvrše odgovarajuću kvantifikaciju.
Takođe, mišljenja smo da se u fazi operativnog planiranja pogona,
primenom postojećih, unapređenih i razvijenih novih, u okviru ovoga Projekta,
računarskih programa, uz nastavak
edukacije potrebnog broja stručnjaka, mogu blagovremeno da sagledaju
relevantne mere i aktivnosti koje bi bile u funkciji povećanja nivoa sigurnosti
rada, a samim tim i povećanja energetske efikasnosti EES-a Srbije".
Dakle, ako bi se išlo na dalju
konkretizaciju prethodno iznetog stava Korisnika, postoji realna mogućnost za
primenom računarskih programa, razvijenih i primenjenih u okviru ovoga
Projekta.
To bi se moglo da uradi, komplementarno
sa nekom od EMS aplikacija, kao
dela celovitog projekta SCADA/EMS
za DC EMS-a., koji se nalazi u fazi realizacije. Tu se u prvom redu misli na
podsistem za analize mreže, a može biti interesantno i za podsistem za obuku
dispečera.
EMS se sastoji od četiri osnovne celine: podsistem za analize
mreže; podsistem za upravljanje proizvodnjom; podsistem za obuku dispečera;
podsistem za planiranje rada EES.
Podsistem za analize mreže se sastoji od aplikacija koje mogu da se
izvršavaju u modu realnog vremena i u studijskom modu, a u cilju određivanja
stanja EES, zatim nivoa sigurnosti EES kao i kako da se sigurnost i
ekonomičnost pogona mreže poboljša. Podsistem za analizu mreže sačinjavaju jedanaest komponenti, od kojih se navode sledeće dve
komponente, relevantne sa aspekta sigurnosti i ekonomičnosti:
-
komponenta
koja izvršaava funkciju unapređenja sigurnosti rada EES., koja se sastoji od
niza optimizacionih algoritama koji dovode do rešenja problema unapređenja
sigurnosti rada
-
komponenta
koja vrši dispečiranje naponima i reaktivnim snagama. Ova aplikacija omogućava
da se generišu rešenja u cilju otklanjanja narušavanja naponskih ograničenja u
mreži kao i određivanje upravljačkih akcija koje treba da se sprovedu u Q-V
regulacionoj konturi.
Obim elaborata: 28 strana.