1. "Plan dugoročnog razvoja elektrodistributivne mreže EPS JP "Elektrodistribucija - Beograd" na širem gradskom području do 2025. godine",

Urađeno za:       JP "Elektroprivreda Srbije" Beograd, "Elektrodistribucija Beograd"

Rukovodilac:      Nada Obradović, dipl. ing.

Saradnici:           Saša Minić, dipl. ing.

                         Branislav Ćupić, dipl. ing.

                         Srđo Mrđa, dipl. ing.

                         Tijana Janjić, dipl. ing.

                         Miloš Stojković, dipl. ing.

                         Danka Kecman, dipl. ing.

                         Milan Ivanović, dipl. ing.

                         Vladimir Sovrlić, dipl. ing.

                         Maja Marković, dipl. ing.

                         Petar Kovačević, dipl. ing.

                         Igor Belić, dipl. ing.

                         Mr Viktor Maksimović, dipl. ing.

Studija "Plan dugoročnog razvoja elektrodistributivne mreže EPS JP "Elektrodistribucija - Beograd" na širem gradskom području do 2025. godine" sastoji se iz 10 poglavlja. Prvo poglavlje je uvodno. U poglavlju 2 data je detaljna analiza funkcionisanja mreže 110 i 35 kV na području ED Beograd za opterećenja iz 2005. godine i predlozi za poboljšanje njenog rada bez većih investicija. U poglavlju 3 data je analiza realizacije prethodnih planova razvoja distributivne i prenosne mreže na području ED Beograd. Prognoza potrošnje električne energije i opterećenja pojedinih TS 110/X kV i TS 35/X kV data je u poglavlju 4 (formirane su dve varijante prognoze). Ona je poslužila kao osnov za planiranje razvoja mreže. U poglavlju 5 izloženi su tehnički kriterijumi koji su služili kao kriterijumi za planiranje razvoja mreže. Pregledno je data ekonomska metoda koja je korišćena u analizama i preliminarne ekonomske analize koje su omogućile brzu selekciju pojedinih rešenja u mreži. Poglavlje 6 sadrži analizu potencijalnih pravaca razvoja mreže 110 i 35 kV na razmatranom području ED Beograd. Na bazi njega su artikulisane dileme koje bi trebalo da se raščiste u okviru ove studije. Detaljna razrada razvoja mreže i variranje pojedinih rešenja data je u poglavlju 7. Poglavlje 8 sadrži pregled zaključaka donetih na bazi analiza izvršenih u studiji. U poglavlju 9 data je korišćena literatura, a u poglavlju 10 crteži koji prikazuju tokove snaga i naponske prilike u odabranim stanjima po etapama razvoja mreže (kao na primer sl. 3) i topološki prikaz predloženih rešenja mreže 110 i 35 kV na razmatranom području ED Beograd (kao na primer sl. 4).

 

sl. 3: Tokovi snage i naponske prilike u šumadijskom delu mreže 110 i 35 kV ED Beograd iz 2025. godine (konzum TS 110/35 kV Beograd 4)

 

sl. 4: Topološki prikaz šumadijskog dela mreže 110 kV ED Beograd iz 2025. godine - Varijanta 2

 

 

Na bazi realizovanih analiza doneto je niz zaključaka u studiji koji se odnose na budući razvoj mreže.:

1.       Na području ED Beograd koje se predmet ove studije očekuje se pojava dve nove TS 110/10 kV u užem gradskom području (TS 110/10 kV Autokomanda do 2015. godine i TS 110/10 kV Savski venac do 2020. godine).

2.       Izloženi su različiti načini realizacije napajanja ove dve TS i rešavanja problema dotrajale kablovske mreže u gradu. Najjeftinije rešenje podrazumeva formiranje petlje TS 220/110 kV Beograd 17 - TS 110/10 kV Beograd 36 - TS 110/35 kV Beograd 6 - TS 110/10 kV Beograd 28 - TS 110/10 kV Beograd 1, koja se u havarijskim situacijama rasterećuje preko mreže 35 kV. Druga petlja koja se predlaže je TS 220/110 kV Beograd 17 - TS 110/10 kV Autokomanda - TS 110/10 kV Beograd 15 - TS 110/10 kV Beograd 14 - TS 110/10 kV Beograd 1, na koju je naslonjen kablovski vod TS 220/110 kV Beograd 5 - TS 110/35 kV Toplana - TS 110/10 kV Beograd 40 - TS 110/10 kV Savski venac - TS 110/10 kV Autokomanda i koja bi perspektivno trebalo da se razdvoji u dve petlje. TS 110/35 kV Beograd 1 predstavlja, praktično, isturene sabirnice 110 kV TS 400/110 kV Beograd 20.

3.       Moguće je rešenje sa po dve TS 110/10 kV na petlji, realizacijom sledećih petlji: TS 220/110 kV Beograd 17 - TS 110/10 kV Beograd 36 - TS 110/10 kV Beograd 28 - TS 110/10 kV Beograd 1, TS 220/110 kV Beograd 17 - TS 110/10 kV Beograd 15 - TS 110/10 kV Beograd 14 - TS 110/10 kV Beograd 1, TS 110/10 kV Beograd 1 - TS 110/35 kV Beograd 6 - TS 110/10 kV Beograd 40 - TS 110/35 kV Toplana - TS 220/110 kV Beograd 5 i TS 220/110 kV Beograd 17 - TS 110/10 kV Autokomanda - TS 110/10 kV Savski venac - TS 110/35 kV Toplana - TS 220/110 kV Beograd 5, koje zahteva veća ulaganja. Ulaganja se mogu u izvesnoj meri smanjiti ukoliko se sa dva kabla iz pravac TS 400/110 kV Beograd 20 obiđe TS 110/10 kV Beograd 1 i produži pravo ka TS 110/10 kV Beograd 28 u prvoj i TS 110/10 kV Beograd 14 u drugoj petlji.

4.       Što se objekata TS 110/X kV tiče u ostatku razmatranog područja, uočena je potreba gradnje TS 110/10 kV Železnik, čija ekonomska opravdanost zavisi od odnosa ulaganja u rekonstrukciju postrojenja u provizornoj TS 35/10 kV Železnik 1 i fiksnih ulaganja u novu TS. Ukoliko se pokaže ekonomičnim ulaganje u TS 110/10 kV Železnik u perspektivnom periodu (na bazi procena prethodno navedenih ulaganja), onda ga treba realizovati što je moguće pre da bi se iskoristile mogućnosti koje pruža nezauzet teren na pravcu priključka TS i na samoj lokaciji TS.

5.       Drugi objekat TS 110/X kV čija je gradnja na analiziranom području očekivana na samom kraju perspektivnog perioda je TS 110/35 kV Grocka (ili eventualno TS 110/35 kV Zaklopača), kada je to ekonomično rešenje za rasterećenje transformacije 110/35 kV u TS 110/35/10 kV Beograd 33 i Beograd 18. Priključak je detaljno opisan u studiji.

6.       U prvim etapama razvoja mreže izuzetno je važno aktivirati napojnu tačku 35 kV u TS 110/10 kV Beograd 33 na način predložen u studiji jer to omogućuje gašenje transformacije 110/35 kV u TS 110/35/10 kV Beograd 1 na ekonomičan način.

7.       U prvim etapama razvoja mreže pokazalo se izuzetno ekonomičnim dinamično gašenje transformacije 35/10 kV u TS 35/10 kV Grčića Milenka i 6. muška na račun opterećivanja TS 110/10 kV Beograd 36.

8.       Takođe, pokazuje se ekonomičnim opterećivanje TS 110/10 kV Autokomanda na račun rasterećenja susednih TS 35/10 kV i smanjenja obima ulaganja u mrežu 35 kV koja ih napaja.

9.       Rasterećenje ili čak gašenje transformacije 35/10 kV u njenoj okolini omogućuje da se u TS 110/35 kV Beograd 4 fazno formira transformacija 110/10 kV koja perspektivno preuzima napajanje mreže koja se sada napaja iz TS 35/10 kV Konjarnik i Smederevski put.

10.    Sa gledišta sigurnosti je vrlo bitno formirati kvalitetne veze 35 kV između TS 110/35 kV Beograd 6, Beograd 7 i Toplana koje omogućuju međusobnu ispomoć ovih TS u havarijskim situacijama i rasterećenje kablovske petlje koja napaja TS 110/35 kV Beograd 6 u havarijskim situacijama.

11.    Rešenja mreže 35 kV bazirana su na koncepciji detaljno objašnjenoj u studiji u kojoj jedan kabl XHE Al 240 mm2 napaja do dva transformatora 35/10 kV snage 12.5 MVA, a rezervne veze se formiraju tako da ih koristi više TS 35/10 kV. Sva rešenja mreže 35 kV su detaljno objašnjena u studiji.

12.    Na bazi prikazane varijante u studiji može se zaključiti da se u velikom obimu smanjuje mreža 35 kV u gradskom jezgru zahvaljujući velikoj prenosnoj moći korišćenih kablova i ekonomičnoj organizaciji rezervnog napajanja susednih TS 35/10 kV, te zahvaljujući rentabilnosti supstitucije niza dotrajalih kablova 35 kV mrežom 10 kV kojom se konzum napaja iz bližih TS 110/10 kV.

13.    Na području koje se razmatra planira se gašenje transformacije 35/10 kV u TS 35/10 kV 6. muška, Grčića Milenka, Konjarnik, Smederevski put, Topčidersko brdo, Neimar, Savski venac, Železnik 1 i 2, a značajnije smanjenje opterećenja te transformacije u TS 35/10 kV Zeleni venac i Banovo brdo, na račun opterećenja susednih TS 110/10 kV. Za svaku od TS 35/10 kV za koju se planira gašenje transformacije 35/10 kV posebni elaborati razvoja mreže 10-110 kV bi pokazali na koji je način najekonomičnije izvesti ovo gašenje. Ovi elaborati trebalo bi da pokažu i opravdanost zadržavanja RP 10 kV u pojedinim od navedenih TS 35/10 kV.

14.    Pod određenim uslovima ekonomično je formirati napojnu tačku 10 kV u TS 110/35 kV Beograd 6 i iz nje napajati RP 10 kV Viline vode u kojoj se ne bi obnavljala transformacija 35/10 kV.

15.    Takođe, pod određenim uslovima ekonomično je formirati napojnu tačku 10 kV u TS 110/35 kV Beograd 6 i iz nje napajati RP 10 kV Podstanica i Viline vode u kojima se ne bi obnavljala transformacija 35/10 kV. Iz TS 110/35/10 kV Beograd 6 bi u tom slučaju bilo ekonomično preuzeti i deo konzuma TS 35/10 kV Tehnički fakultet, ali koliki i na koji način treba da pokaže poseban elaborat.

 

sl. 5: Perspektivna distributivna mreža 35-110 kV na području EDB 2025. godine u jednoj od varijanti razvoja

 

Obim studije: 396 strana