6.  "Provera ponašanja revitalizovanih agregata/generatora u HE Bajina Bašta u karakterističnim režimima rada priključenih na mrežu EMS-a 220 kV",

Urađeno za:       PD Drinsko-limske HE, Bajina Bašta

Rukovodilac:      Prof. Dr Dragan Popović, dipl. ing.

Saradnici:           Miloš Stojković, dipl. ing.

                         Saša Minić, dipl. ing.

                         Mr Ivan Stanisavljević, dipl. ing.

Osnovni cilj ovoga Elaborata su bili analiza i provera zadovoljenja revitalizovanih agregata/generatora u HE Bajina Bašta, sa nešto izmenjenim osnovnim parametrima u odnosu na sadašnje stanje.

Da bi se postavljeni cilj realizovao, u Programskom zadatku ovoga Elaborata izvršene su sledeće analize:

1)       Provera statičke stabilnosti rada generatora HE Bajina Bašta sa novim parametrima, vezanim na elektromrežu 220 kV.

2)       Provera da ne dolazi do samopobuđivanja generatora u slučaju kada isti može doći u režim rada sa dugačkim vodom visokog napona u praznom hodu i to za najnepovoljniju konfiguraciju elektromreže (vod sa najvećom Xc voda i najvećom generisanom kapacitivnom snagom (Mvar).

Ispitivanja i analize su sprovedeni računajući sa perspektivnom prenosnom mrežom Srbije koja je planirana u "Studiji dugoročnog razvoja prenosne mreže 400 kV, 220 kV i 110 kV na području Republike Srbije, za period do 2025. godine" i uz uvažavanje činjenice da je EES Srbije integralni deo UCTE interkonekcije. Zbog velikog broja varijanti razvoja mreže, bilo je potrebno računati za dva scenarija i to: jedan - zadržavanje mreže 220 kV na području koje se napaja iz RP 220 kV Bajina Bašta, koji je za zahtevane provere najnepovoljniji i drugi scenario sa prelaskom RP 220 kV u TS Bajina Bašta na 400/220 kV. Saglasno Programskom zadatku, sve analize su sprovedene za sledeće dve varijante osnovnih podataka, odnosno parametara revitalizovanih generatora He B.Bašta:

-          Varijanta 1: generatori snage S1 (gde je S1>Spostojeće) sa svojim parametrima-reaktansama - u daljem tekstu nazvan generator G S1;

-          Varijanta 2: generatori snage S2 (gde je S2>S1>Spostojeće) - u daljem tekstu nazvan generator G S2.

Ovaj elaborat, na bazi rezultata analize treba dao je kvalitativnu i kvantitativnu ocenu u kojoj meri generatori G S1 i G S2 zadovoljavaju postavljene zahteve. U okviru ovoga, dati su i prikazi relativnog odnosa dobijenih rezultata.

Obrada ovoga Elaborata obavljena je u okviru sedam glava. Prva glava je uvodna. U drugoj glavi, izlažu se relevantni metodološki i programski osnovi analiza statičke stabilnosti. Relevantni metodološki i programski osnovi analiza tranzijentne stabilnosti daju se u narednoj, trećoj glavi. Četvrta glava bavi se metodama za utvrđivanje pojava samopobuđivanja (sinhronog i asihronog) sinhronih hidrogeneratora. Peta glava bavi se elektroenergetskim podlogama i podacima. U šestoj glavi izlažu se i komenterišu dobijeni rezultati sprovedenih analiza.

Ključni rezultati i zaključci ove Studije, na sistematizovani način, izloženi su u sedmoj glavi. Iza nje, daje se popis korišćene literature, i niz priloga, u kojima su izneti relevantni rezultati sprovedenih analiza (kao što je npr. ilustracija na sl. 8).

 

sl. 8: Dinamički odziv revitalizovanog agregata u HE Bajina Bašta, za niz vrednosti sinhronih reaktansi  (maksimalno stanje 2010. godine)

U sprovedenim analizama statičke stabilnosti, "regularni poremećaj" je simuliran simultanim povećanjem konzuma u celom razmatranom EES Srbije za 10%, a ocena stabilnosti je vršena preko krivih oscilovanja generatora, formiranih za dovoljno dugi vremenski period (do 10 s). U ovim analizama, između ostalog, ispitivan je uticaj različitih vrednosti sinhronih reaktansi po podužnoj osi  (0.9, 1.0 ,1.1 i 1.2 r.j) na dinamičko ponašanje revitalizovanih generatora u HE Bajina Bašta. Dobijeni rezultati analiza ukazuju na izrazito stabilno ponašanje (u statičkom smislu) revitalizovanih generatora u HE B.Basta, kao i ostalih generatora u EES Srbije.

Na taj način, rezultati analiza statičke stabilnosti, koji uključuju i rezultate analiza osetljivosti na varijacije odnosa kratkog spoja, odnosno sinhrone reaktanse po pdužnoj osi, ukazuju da je i uslovima vrednosti ovih parametara, koji su dati u tenderskoj dokumentaciji, obezbeđena potrebna rezerva statičke stabilnosti.

Analize mogućnosti pojave sinhronog i asinhronog samopobuđivanja revitalizovanih agregata u HE Bajina Bašta obavljene su takođe za dva scenarija.

Za prvi scenario, kada je samo mreža 220 kV u okruženju Bajine Bašte, i kada je samo jedan revitalizovani generator u pogonu, sa povećanom vrednošću sinhrone reaktanse  (u iznosu od 1.05 r.j - Varijanta 2 -Generator G S2), kritična dužina dalekovoda 220 kV u praznom hodu, pri kojoj bi došlo do fenomena sinhronog samopobuđivanja, bi iznosila 479.4 km. Za pojavu asinhronog samopobuđivanja, kritična dužina bi iznosila 572 km. Imajući u vidu da najveća dužina dalekovoda naponskog nivoa 220 kv, koji gravitiraju RP B.Bašta, iznosi 143.4 km (RP B.Bašta-S.Mitrovica), sasvim je jasno da do sinhronog i asinhronog samopobuđivanja neće doći.

Za drugi scenario, sa prelaskom RP 220 kV u TS Bajina Bašta na 400/220 kV, kritična dužina dalekovoda 400 kV u praznom hodu, pri kojoj bi došlo do fenomena sinhronog samopobuđivanja, bi iznosila 157.9 km. Asinhrono samopobuđivanje bi nastalo pri dužini dalekovoda 400 kV u iznosu od 219.0 km. Imajući u vidu da bi u ovom scenariju, najveća dužina dalekovoda 400 kV, koji gravitiraju HE Bajina Bašta, iznosila 120.0 km (RP Bajina Bašta-Kraljevo), sasvim je jasno da i ovim uslovima neće doći do sinhronog i asinhronog samopobuđivanja revitalizovanih generatora u HE B.Bašta.

Na taj način, sprovedene obimne analize statičke stabilnosti i analize mogućnosti pojave sinhronog i asinhronog samopobuđivanja revitalizovanih agregata u HE B.Bašta, ukazuju da, u pomenutom konteksu, ne bi trebalo da se očekuje bilo koji problem.

Obim studije: 16 strana