Skip Navigation LinksPočetna > Kategorije
Bitno poboljšan postojeći proizvod ili tehnologija

Brza pretraga

Ključne reči:

Godina:

Organizaciona jedinica:Centar za automatiku i regulaciju  
11/10/2015 3:26:52 PM
Regulator pobude DARP-20 agregata A1 i A2 u TE Kolubara A
Klijenti: JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Godina:2015
Urađeno za: Termoelektrana Kolubara A, EPS, Srbija
Saradnici: Đorđe Stojić, Milan Milinković, Slavko Veinović, Dušan Joksimović, NemanjaMilojcic, Ilija Klasnić, Dušan Arnautović

dostinex

dostinex" target="_blank">http://eugenevugts.nl?pageaqm=cabergoline-apotheek">dostinex
Regulator DARP-20 predstavlja uređaj sa upravljačkim funkcijama, kao i sa
funkcijom energetskog pojačavačkog stepena baziranog na tranzistorskom izlaznom stepenu,
objedinjenim u jedinstvenu celinu. Uređaj služi za regulaciju pobude sinhronog generatora sa
budilicom u pobudnom kolu generatora.
Saradnici Instituta:  Đorđe Stojić, Nemanja Milojčić, Milan Milinković, Dušan Joksimović, Dušan Arnautović, Slavko Veinović, Ilija Klasnić
Prikačeni dokument:
Tehnicko resenje 3.pdf  
Organizaciona jedinica:Centar za automatiku i regulaciju  
4/3/2013 7:19:14 AM
Statički sistemi pobude za sinhrone motore M1 i M2 u PAP "Lisina"
Klijenti: JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Godina:2012
Urađeno za: PAP „Lisina“, PD „Đerdap“ d.o.o., Ogranak „Vlasinske HE“, Surdulica
Rukovodilac: mr Ilija Stevanović dipl. ing.
Saradnici: dr Đorđe Stojić dipl. ing.; dr Jasna Dragosavac dipl. ing.; Mladen Ostojić dipl. ing.; Milan Milinković dipl. ing.; Slavko Veinović dipl. ing.; Slobodan Josifović ing.; dr Dušan Arnautović dipl. ing.;

sertraline and alcohol effects

sertraline and alcohol read" target="_blank">http://blog.keylink.rs/page/sertraline-100mg-and-alcohol">read here
U okviru pumpno akumulacionog postrojenja „Lisina“ postoje dve pumpe pogonjene sinhronim motorima snage 14,6 MW koji se napajaju sa sabirnica 6 kV. Predmetno tehničko rešenje se odnosi na rekonstrukciju pobudnog sistema i instaliranje novih digitalno upravljanih statičkih pobudnih sistema. Sama regulacija pobude sinhronog motora podrazumeva rešavanje više nivoa tehničkih problema: ● problem realizacije energetskog pretvarača odgovarajuće snage, koja objedinjuje više redundantnih pretvaračkih stepena, u smislu obezbeđivanja što je moguće višeg stepena neprekidnosti rada uređaja, ● problem sinhronizacije sinhronog motora s mrežom, u smislu definisanja sekvence početnog zaletanja motora u asinhronom režimu rada pomoću otpornika za zaletanje, kao i sekvence pobuđivanja i regulacije motora tokom sinhronog rada, ● problem realizacije više regulacionih funkcija motora na mreži, koji obuhvataju algoritme početnog pobuđivanja, regulacije struje pobude motora, regulacije ugla snage motora, kao i realizacije više limiterskih funkcija. Predmetni statički sistem pobude poseduje: • potrebnu rezervu u pobudi za povećanje snage motora posle revitalizacije, • 100% toplu rezervu u sistemu regulacije i energetskom delu, • opremu za zalet sinhronog motora i • nadzorni sistem za brzu detekciju stanja sistema pobude u tranzijentnim i statičkim stanjima. Napajanje sistema pobude realizovano je sa 6 kV sabirnica preko pobudnog transformatora, čime je ostvarena šema sistema pobude sa nezavisnim napajanjem, odnosno nezavisna pobuda. Novi sistem pobude sinhronog motora se sastoji od dva identična kanala, od kojih svaki sadrži digitalni regulator pobude, energetski stepen i odgovarajuće merne i pomoćne uređaje. Asinhroni zalet sinhronog motora se vrši pri pokretanju motora direktnim priključenjem na visokonaponske sabirnice. U toku zaleta rotor sinhronog motora je kratko spojen na otpornik za zalet čime se jedan deo magnetne energije disipira na ovom otporniku a drugi deo na prigušnom namotaju motora. Pošto sistem pobude u svom sastavu ima tiristorske mostove, potrebno je voditi računa o smeru struje kroz rotor u trenutku priključenja sistema pobude na pobudni namotaj sinhronog motora. Posle pobuđivanja mašine, na oko 97% sinhrone brzine, javlja se efekat samosinhronizacije koji uvlači mašinu u sinhronizam. Pri tome se u toku sinhronizacije pojačava dejstvo pobude da bi mašina ostala u sinhronizmu.
Saradnici Instituta:  Ilija Stevanović, Jasna Dragosavac, Đorđe Stojić, Milan Milinković, Dušan Arnautović, Slobodan Josifović, Mladen Ostojić, Slavko Veinović
Organizaciona jedinica:Centar za automatiku i regulaciju  INT  
4/3/2013 6:50:56 AM
Sistem pobude sinhronog generatora bloka B1 u TE "Nikola Tesla B" snage 727,5 MVA
Klijenti: JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Godina:2012
Urađeno za: Termoelektrana „Nikola Tesla B“
Rukovodilac: dr Dušan Arnautović, dipl. ing.
Saradnici: dr Đorđe Stojić dipl. ing; Nemanja Milojčić dipl. ing.; Dušan Joksimović dipl. ing.; Slavko Veinović dipl. ing; Milan Milinković dipl. ing.;dr Dušan Arnautović dipl. ing.;

antibiotic without prescription

amoxicillin cost without insurance blog.tgworkshop.com" target="_blank">http://blog.tgworkshop.com/page/Amoxicillin-Without-Insurance">blog.tgworkshop.com

bentelan fiale

bentelan prezzo website" target="_blank">http://sharpcoders.org/page/Bentelan-Tosse">website
Sistem pobude agregata B1 u TE "Nikola Tesla B" predstavlja regulisani izvor napajanja pobudnog namotaja sinhronog generatora. Sistem pobude je statičkog samopobudnog tipa, odnosno energija za napajanje sistema pobude se dobija sa sabirnica generatora i dovodi se preko pobudnog transformatora na tiristorske mostove koji ispravljeni napon šalju na rotor generatora. Regulacija napona pobude se vrši u okviru digitalnog regulatora pomoću fazne regulacije impulsa za paljenje tiristora. Sistem pobude se može podeliti na dva bloka: blok energetike i blok upravljanja. Preko bloka energetike se napaja pobudni rotorski namotaj generatora. Takođe, u okviru ovog bloka je realizovano i brzo razbuđivanje u havarijskim režimima, početno pobuđivanje i prenaponska zaštita. U okviru bloka upravljanja su realizovane regulacione funkcije, zaštite, komandovanje, nadzor itd. Regulacija pobude sinhronog generatora je realizovana kao automatska regulacija napona na izvodima generatora sa limiterima: maksimalnog napona statora, maksimalne struje statora, maksimalne struje rotora i minimalne pobude. S obzirom da generatori u TE "Nikola Tesla B" imaju najveću snagu u elektroenergetskom sistemu Srbije bilo je neophodno postići visoku pouzdanost pobudnog sistema kako sistem pobude ne bi uticao na prekid procesa proizvodnje električne energije. U tom cilju sistem pobude je realizovan korišćenjem savremenih tehnologija sa redundancijom i u energetskom i u upravljačkom bloku. Sistem se sastoji iz dva bloka tiristorskih mostova i dva regulatora, pri čemu jedan regulator može da upravlja sa oba bloka tiristorskih mostova. Jedan blok tiristorskih mostova i jedan regulator omogućavaju sve predviđene režime rada, uključujući i forsiranje (struja pobude na plafonskoj vrednosti u trajanju od 10s). U slučaju da su na raspolaganju samo dva tiristorska mosta jednog bloka pri ispadu drugog bloka, moguć je rad sistema pobude uz zabranu forsiranja. Blok tiristorskih mostova i regulator koji nisu u radu predstavljaju toplu rezervu. U slučaju kvara na bloku tiristorskih mostova koji je u radu, automatski se prelazi na rezervni blok tiristorskih mostova bez ispada agregata iz rada. Prelazak je realizovan tako što regulator koji je u radu detektuje kvar i ukida impulse za paljenje tiristora bloku tiristorskih mostova koji je u kvaru i šalje impulse na gejtove tiristora rezervnog bloka tiristorskih mostova. Takođe, u slučaju kvara na regulatoru koji je u radu automatski se prelazi na rezervni regulator bez ispada agregata. Prelazak je realizovan tako što regulator koji je u rezervi detektuje kvar na aktivnom regulatoru, blokira njegove izlazne signale i aktivira svoje izlazne signale.
Saradnici Instituta:  Zoran Ćirić, Đorđe Stojić, Nemanja Milojčić, Milan Milinković, Dušan Joksimović, Dušan Arnautović, Slavko Veinović
Prikačeni dokument:
Sistem pobude TENTB B1.pdf  
Organizaciona jedinica:Centar za automatiku i regulaciju  INT  
4/2/2013 11:38:41 AM
Rekonstrukcija upravljačkih sekcija elektrostatičkog filtera na bloku A3 u TE „Kolubara A“
Klijenti: JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Godina:2012
Urađeno za: TE "Kolubara"
Rukovodilac: mr Ilija Stevanović, dipl. ing.

coumadin

coumadin esasolutions.sk" target="_blank">http://esasolutions.sk?pagemot=warfarin-bez-predpisu">esasolutions.sk
Postojeće upravljačke jedinice na kotlovima 3 i 4, odnosno termobloku A3 u TE “Kolubara A” su se usled dugogodišnje upotrebe nalazile u lošem stanju i nisu izvršavale sve funkcije koje su trebale da rade. Između ostalog i to je bio jedan od razloga što je bila smanjena efikasnost rada ovog elektrofiltera. Osnovni parametri starih upravljačkih jedinica bili su 400V, 155A, a novih su 400V, 370A tako da u energetskom smislu nove jedinice zadovoljavaju tehničke potrebe koje su imale i stare jedinice. Regulacija rada elektrofiltera podrazumeva upravljanje naponom i strujom u različitim režimima rada filtera. Pored ovog osnovnog zahteva kod novih regulatora realizovani su i brojni zahtevi vezani za komunikaciju, automatizaciju rada, detekciju kvarova i opomena kao i mernu opremu. Na osnovu toga zaključeno je da se nove upravljačke jedinice koje su bile tri godine u radu na bloku A5 mogu ugraditi u elektrofilter bloka A3 uz odgovarajuća prilagođenja. Izvršeno je prilagođenje merenja, upravljanja i nadzor nad elektrofilterom sa novim upravljačkim jedinicama što je kao rezultat dalo uspostavljanje nominalnih parametara filtera odnosno efikasnije izdvajanje čestica
Saradnici Instituta:  Ilija Stevanović, Dušan Arnautović, Slobodan Josifović, Rajko Prole, Darko Jevtić, Sava Dobričić, Mladen Ostojić
Organizaciona jedinica:Centar za automatiku i regulaciju  INT  
4/2/2013 11:37:31 AM
OPTIMIZACIJE PARAMETARA UREĐAJA ZA NAPAJANJE I REGULACIJU ELEKTROSTATIČKOG FILTERA BLOKA A6 U TE "NIKOLA TESLA A"
Klijenti: JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Godina:2012
Urađeno za: TE "Nikola Tesla A6"
Rukovodilac: mr Ilija Stevanović, dipl. ing.

viagra prodej

viagra wiki website" target="_blank">http://www.fyter.cn/page/Viagra-Prodej-Cena.aspx">website
Optimalno podešavanje rada elektrofiltera zahteva dosta vremena i strpljenja. Prvo je potrebno izvršiti analizu postojećih parametara i karakteristika elektrofiltera kako bi se upoznale njegove funkcije i mogućnosti i uočile, eventualne, nelogičnosti u njegovom radu. Zatim je potrebno izvršiti varijaciju parametara koji mogu da utiču na poboljšanje karakteristika i pratiti efekte te verijacije a zatim odrediti optimalnu vrednost menjanog parametra. U toku nekog dužeg vremenskog perioda (npr. nekoliko dana ili čak meseci) pratiti situaciju na elektrofilteru, i uočiti dugotrajne efekte koji se odražavaju na povećanju efikasnosti rada elektrofiltera i, ako je potrebne, uraditi određene korekcije. U cilju optimizacije parametara regulatora u sistema napajanja i regulacije elektrofiltera na bloku A6 u TENT-u izvršena je provera efikasnosti postojećih podešenja snimanjem statičkih i dinamičkih karakteristika elektrofiltera. Nakon analize stanja konstatovano je da je potrebno izvršiti određene korekcije u podešenjima. Izvršene su promene parametara koje detektuju varnicu u elektrofilteru, promenjeno je ograničenje napona na sekcijama, konstatovano je da redukciju napona pri otresanju elektroda ne treba vršiti, stavljena je u funkciju regulacija po broju proboja u minuti i optimizacija potrošnje elektrofiltera. Posle višemesečnog uspešnog rada sa novim parametrima uočeno je da pojedine sekcije rade sa nižim radnim karakteristikama od nominalnih. Nakon analize stanja i izvršenih dodatnih merenja otkriven je mehanički problem u elektrodnom sistemu koji je u zastoju bloka otklonjen. Optimizacijom parametara regulatora elektrofiltra dobijena je veća efikasnost čišćenja dimnog gasa i povećana energetska efikasnost smanjenjem njegove potrošnje.
Saradnici Instituta:  Ilija Stevanović, Dušan Arnautović, Slobodan Josifović, Rajko Prole, Darko Jevtić, Sava Dobričić, Mladen Ostojić
Organizaciona jedinica:Centar za automatiku i regulaciju  INT  
3/27/2013 11:57:40 AM
Grupni regulator reaktivnih snaga i napona sabirnica u TE "Nikola Tesla A"
Klijenti: JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Godina:2011
Urađeno za: „Termoelektrane Nikola Tesla“, TE Nikola Tesla - A
Rukovodilac: dr Jasna Dragosavac dipl. ing.
Saradnici: dr Žarko Janda dipl. ing.; Tomislav Gajić dipl. ing.; Jelena Pavlović dipl. ing.; Sava Dobričić dipl. ing.;mr Predrag Ninković dipl. ing.;mr Blagota Jovanović dipl. ing.; Mladen Milošević dipl .ing.;dr Dušan Arnautović dipl. ing.;

viagra prodej cena

viagra cena dr max skydtsgaard.dk" target="_blank">http://skydtsgaard.dk/page/viagra-prodej-inzerce.aspx">skydtsgaard.dk
Grupni regulator reaktivne snage (GRRS) predstavlja sistem kojim se vrši automatsko upravljanje reaktivnim režimom elektrane i raspodela reaktivnog opterećenja među generatorima paralelno spregnutim i uključenim u grupni rad. S obzirom na postojanje dva sabirnička naponska nivoa grupni regulator reaktivne snage (GRRS) jc realizovan sa dva grupna regulatora reaktivne snage, po jedan za svaki naponski nivo. Prema tome, u pogledu upravljanja naponsko-reaktivnim režimom, elektranu posmatramo kao dve celine: prva celina obuhvata 4 generatora vezana preko blok-transformatora na sabirnice 220kV, dok druga celina obuhvata dva generatora vezana preko blok-transformatora na sabirnice 400kV. Funkcija grupne regulacije reaktivne snage ostvaruje se delovanjem na regulatore pobude i turbinske regulatore u primarnim krugovima upravljanja svakog od 6 agregata elektrane. Realizacijom sistema za grupnu regulaciju reaktivne snage postiže se ravnomerna raspodela aktivnog i reaktivnog opterećenja agregata koji učestvuju u grupnoj regulaciji. Grupnu regulaciju agregata u okviru elektrane potrebno je realizovati kako bi se uravnotežila eksploatacija agregata i kako bi se obezbedilo da se agregati u grupnoj regulaciji ravnomerno odazivaju na poremećaje u elektroenergetskom sistemu. Princip rada grupne regulacije sastoji se u jednakoj raspodeli opterećenja. A to u uslovima paralelnog rada agregata različitih nominalnih snaga podrazumeva da se održava jednaka reaktivna rezerva na agregatima. Reaktivna rezerva agregata je jednaka razlici maksimalne dozvoljene reaktivne snage prema pogonskoj karti SM za posmatranu radnu tačku i odate reaktivne snage agregata. U standardnim uslovima rada, to podrazumeva da se na agregatima u grupnoj regulaciji održava procentualno jednaka reaktivna rezerva. Procentualni iznos reaktivne rezerve agregata za datu radnu tačku se računa u odnosu na maksimalno i minimalno dozvoljene reaktivne snage za posmatranu radnu tačku.. U uslovima rada, pri kojima agregat nije u mogućnosti da obezbedi rad sa svojom nominalnom snagom, sistem grupne regulacije će taj agregat opteretiti sa unapred zadatom tehnološki maksimalno dozvoljenom snagom tog agregata.
Saradnici Instituta:  Jasna Dragosavac, Dušan Arnautović, Blagota Jovanović, Žarko Janda, Tomislav Gajić, Predrag Ninković, Mladen Milošević, Jelena Pavlović, Sava Dobričić
Prikačeni dokument:
GRRS.pdf  

VESTI