Историјат

У електроенергетским системима главна улога релејне заштите је да у најкраћем могућем року детектује и изолује од остатка система сваки елемент система који је у квару или ради у ненормалном радном стању које би могло да изазове његов квар. Систем релејне заштите, по дефиницији, мора бити најпоузданији и најсигурнији систем у читавом постројењу, јер се његов рад очекује само у појединим тренуцима времена (кварови, абнормална стања, итд.) па он стога мора да испуњава све критеријуме једног система релејне заштите, поготово имајући у виду да је објекат заштите производни капацитет на којем неадекватно реаговање система електричне заштите објективно може имати значајне техничке и финансијске губитке и последице.

Испуњавањем ове улоге релејна заштита минимизира штету која настаје при појави квара и доприноси повећању поузданости рада електроенергетског система јер се изоловањем елемента у квару омогућава да остатак система ради нормално.

Примарни циљ Лабораторије за релејну заштиту је израда стандарда, упутстава , препорука као и подешавање испитивање на основу студија подешења електричних заштита инсталираних на електроенергетским објектима. Институт има једину акредитовану лабораторију у Србији која врши верификацију и сертификацију уређаја релејне заштите.